Moja Priča

Svima nam je poznata čuvena bajka o mladoj devojci  koja se žrtvuje kako bi spasila očev život i pristaje da živi u ropstvu sa neobičnom zveri. Na prvi pogled ona nam deluje kao hrabra devojka i požrtvovana kćerka, ali u jednom momentu se zapitamo kako može da zavoli nekog ko je bio okrutan prema njoj i njenom ocu. Čitajući dalje zaključujemo da lepotica na zver gleda kao na jednu krhu osobu koja ima tužnu sudbinu i da je njegovo ponašanje u funkciji mehanizma odbrane. Iako je fizički ružan u njegovoj duši se krije lepota koja žudi da izađe na površinu i ona želi da mu pomogne u tome.  Ona vidi njegovu lepotu duše koja se bori da se otrgne lancima neprijateljskog i okrutnog ponašanja koje je aktuelno. Priča ima srećan kraj, zver postaje princ, lepotica heroj i nestaju problemi. Ali postavlja se pitanje kako je lepotica zavolela zver? Kako je videla njegovu unutrašnju lepotu, a zanemarila njegovo okrutno ponašanje? Ako bi posmatrali iz ovog ugla rekli bi da je lepotica razvila Stokholmski sindrom.

Stokolmski sindrom je psihološko stanje koje nastaje u situacijama kada dolazi do zbližavanja otmičara i žrtve, a tom zbližavanju doprinosi vreme koje provode zajedno. Ukoliko su  proveli dugo vremena zajedno veća je verovatnoća stvaranja ovog sindroma. Ovaj sindrom je u nauku uveo psihijatar Nils Bejerot posle neuspele pljačke banke i otmce u Stokholmu. Taoci su proveli pet dana sa otmičarima nakon čega su razvili emocionalni odnos prema njima i opravdavali njihove postupke. Kada su oslobođeni njihovo ponašanje je bilo neobčno. Oni su se suprotstavljali policiji, nisu želeli da svedoče protiiv otmičara, čak su ih i posećivali u zatvoru.

Ovo ponašanje nije karakteristično samo za situacije otmica, već u svakoj traumatskoj situaciji u kojoj dolazi do prolongiranog kontakta žrtve i ,,sadiste,, postoji mogućnost javljanja ovog sindroma. Ovaj sindrom se uočava i kod osoba koje su žrtve partnerskog nasilja, a koje opravdavaju ponašanje svojih partnera i uporno im se vraćaju. Postavlja se pitanje da li su ovakve rakcije žrtava adekvatne i zdrave. Većina ljudi bi rekla da je jedina zdrava reakcija koju žrtva može da razvije prema nasilniku mržnja. Zašto onda dolazi do javljanja ovog sindroma? Zašto žrtva zavoli nasilnika? Kao što je već rečeno na početku teksta, žrtva nasilnika ne vidi samo kao zlu osobu, već kao osobu koja ima i pozitivne i negativne osobine. Lepotica je dugo vremena provela zatočena u zamku i imala je priliku da vidi da zver nije samo zver, već osoba koja ima u sebi ljubavi, te ne osuđuje njega već njegovo ponašanje. Upravo to je ono što doprinosi javljanju ovog sindoma.  Dakle, žrtva osuđuje nasilje, ali ne i nasilnika kao osobu, a razumevanje koje ima prema njemu joj pomaže da izdrži život u takvim uslovima.

Marina Popović

master psiholog i REBT psihoterapeut p.s.